Balet

Balet u svemiruSala za odmor je imala sve što je potrebno za tu namenu i od najtežeg zamora. Tu su se nalazili tuš regeneratori, ležajevi za masažu toplim vazduhom i udobne fotelje koje su se podešavale prema potrebi. U Sali su takođe bili svi rekviziti potrebni za zabavu kosmonauta, a biblioteka je takođe bila odlično opremljena. Bilo je tu dela velikih pisaca, kako klasika tako i savremenih, i bili su zastupljeni svi književni žanrovi.

Reg je došao vrlo loše raspoložen. Prvo zato što su ga probudili, a što je on posebno mrzeo, i zato što nije shvatio šta se to dešava. Jego je bez oklevanja otišao di „vidi“ Nirku.
– Stvarno se pitam šta to sve znači? – reče Reg osornim tonom. Lupi pesnicom o dlan i dodade: Pokazivači ne pokazuju nikakav pad napona. Generator nije nikada tako dobro radio! U pitanju je neka ludost!
– To je ono što i ja kažem – odobri Lorn Iven.
– Ne, pa zar ne vidite? Svetlost je mutna i stalno slabi. Ako ovako nastavi, uskoro će biti mračno kao u rogu! Nismo u stanju da živimo u kompletnom mraku!

Plavokosi džin ne odgovori ništa odmah. Pogladi se po bradi i okrene se ka Lornu.
– Kada si ti tačno primetio ovu pojavu?
– Rekao sam ti: završavao sam svoju toaletu. Ali to je moglo da počne i ranije. Na početku se jedva primećivalo.
– Ah! A ti, Prise?
– Lorn me je obavestio. Ja sam se tada nalazio na trećem nivou sa cvilima.
– Sigurno sa tvojim štićenikom – dobaci Fransis RB.
– Tačno! Ta životinja je toliko zabavna i umiljata da nisam obratio nikakvu pažnju na neon-kugle. Što više o tome mislim sve sam uvereniji da nam je ta životinja bliska i da voli naše društvo. Posebno Antar.
– Antar? Začudi se Reg Barmil.
– To je ime koje sam dao cvilu koga smo odvojili radi ispitivanja.
– Pih! – reče biolog – ti si suviše sentimentalan Prise.

Reg pomisli da je dobro da vrati razgovor na pravi problem.
– A ti Fransis? Jesi li išta primetio?
– Da, ali sam mislio da to neće potrajati. Čekao sam, a onda je došao Pris da me potraži…

Četiri čoveka se okrenuše prema Kristusu Jegu koji je ušao u kabinu.
– Dakle?- upita nestrpljivo Lorn.
– Dakle, ništa! Baš ništa! Očajan sam prijatelji, ali Nirka se ponaša sasvim normalno. Ne možemo mu ništa zameriti. Uredu je sa svake strane, kako sa čisto tehničke, tako i sa psihičke. Što se tiče organa koji su direktno vezani za električna kola, ne pokazuju ni najmanju nepravilnost.
– Sve u svemu, sve je u najboljem redu – promumlja riđokosi – osim što se svetlo gasi… Kao na usporenom filmu. Kako to objašnjavaš? To je neka opsena, zar ne?
– Zovi to kako hoćeš. U svakom slučaju, moram da ti dam za pravo… Međutim, nešto sam otkrio. Nirka ne laže. Elektricitet teče normalno u celom brodu. Sa te strane nema ničeg čudnog…
– Ti nas zavitlavaš, Jego! – preseče ga Pris – A ova svetlost? Poverovao bi čovek da se nalazi u mrtvačnici!
– Najpre, u mrtvačnice se već odavno ne ide – odgovori Crnac – ali tvoja opaska je tačna. Izgleda nemoguće, ali svetlost je pojedena. Nešto apsorbuje svetlost koju daju neon-kugle, a ne elektricitet.

Zavlada mukla tišina. Svako se u tom trenutku sećao kosmičkih priča koje su pričali stari kosmonauti. Fransis RB, koliko god da se bavio biologijom, znao ih je, jer ih je bezbroj puta slušao u barovima kosmodroma i zvezdanih pristaništa. Znao je da postoji zvezda zvana „Gutač Svetlosti“, da postoje zvezde izvanrednog sjaja koje privlače i najmanju česticu svetlosti. Znao je takođe da u „Velikoj tami“ postoje proklete zone nastanjene opsenama i priviđenjima; da postoje predeli u kojima se čovek loše oseća, gde se guši, umire; da postoje prostori u kojima je navigacija nemoguća jer svi uređaji otkazuju…

– Dođite sa mnom, dati ću vam dokaz.

On ih uvede u salon do sale za odmor.
– Hoćeš da nam pustiš muziku?
– Upravo to! To će vam pokazati da je elektricitet prisutan svuda i da je nestala samo svetlost.

Nevidljivi talasi su obavili zvučni uređaj u obliku prizme kada ga je uključio. Začu se muzika, čista, lepa, jasna i drhtava, ali nežna, kao izvor čiste vode. Slušanje je trajalo nekoliko sekundi. Jego isključi uređaj i okrenu se prema prijateljima:
– Verujete li?
– Da – odgovori Reg. Samo, svejedno, nemamo objašnjenje. Za sada naši aparati odlično rade, ali ne znamo šta može da se dogodi. Moramo biti spremni, pre svega prilikom poniranja. Lorn, dođi samnom u pilotsku kabinu.

Reg i Lorn se smestiše u pilotsku salu gde se nalazio i Nirka, metalna kocka od dva metra, koja je na jednoj od svojih strana imala više ekrana, osvetljene instrumente, raznobojne pokazivače i čitače sa ranim skalama. Reg je seo u fotelju koja se nalazila ispred pulta. Odmah se pobrinuo da uključi automatske kamere i sistem zvezdovizije.

– Hej! – iznenada se javi Lorn – ekrani 2 i 3 su za trenutak imali deformisanu sliku; reklo bi se da ima nekih smetnji… Gledaj! To je svakako zbog ovih maglenih šalova… Šta je to tamo?
– Ne znam, ali svakako ništa dobro. Izgleda kao ogromna paučina.

Lorn je gledao u ekran, pratio razvoj tog čudnog vela i ostao zamišljen nekoliko minuta. Čuli su se samo tihi signali korektora putanje.
– Reg, reci mi iskreno šta misliš. Veruješ li da smo u nekoj opasnoj zoni?
– Zaista ne znam. Ali pogledaj pažljivo naše koordinate. Obeležićemo ovu oblast i saopštiti podatke Glavnom centru za svemirsku kartografiju.

Reg je sačekao nekoliko trenutaka pre no što je izložio svoje misli. Oklevao je kao da se bojao da ne kaže neku glupost. Najzad se odlučio:
– Lorn, te stvari… A ako su to bila živa bića?
– Živa bića, u svemiru?
– Nismo još sve videli! I imajući u vidu šta se dešava, sve je moguće. Pogledaj, beli šalovi postaju sve brojniji.
– Koliko nedostaje do poniranja?
– Oko šest i trideset; nadam se da ćemo izdržati do tada.

Izgledalo je u tom trenutku da je haos bio na domak ruke. Laki velovi koji su pratili brod na njegovom putu graciozno su se talasali, ponekad se prelivali u duginim bojama ili postajali skoro providni. To su bile maglovite trake koje su izvirale iz ničega i mešale se sa onima koje su se ranije pojavile. Pratile su Rižel na daljini od nekoliko metara, ili dodirujući njegov glatki trup. Bio je to čudan balet izvanredne lepote, balet koji je pripadao Nepoznatom Svemiru, i koji je u ustima ljudi ostavljao čudni okus prikrivenog straha.

Advertisements

2 thoughts on “Balet”

  1. Počeo sam čitati priču početkom godine. Ništa posebno, ali nisam imao pametnijeg posla. Kvalitata pisanje je na dosta niskom nivou. Uskoro je izašlo i novo poglavlje, ovo gdje pišem komentar. Što se radnja više razvija, postoja interesantnija, pa tako nestrpljivije očekujem nastavak. Eto, to je moja primjedba. Čini mi se da se novo poglavlje dodaje svaka 3-4 mjeseca. Ako može malo češće, bilo bio jako dobro. Ovako, kada stigne novi dio, već zaboravim što se prije dogodilo.

  2. Slažem se da ovo nije remek delo, ali mi se uvuklo pod kožu. Do kraja nedostaje još 5 poglavlja. Nadam se da će završetak stići do kraja ove godine.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s