Zagonetka

Odjednom je osetio potrebu da ostane sam, da napusti napetu atmosferu u pilotskoj kabini gde su ostali bili okupljeni. Sećanja su se gomilala u njemu i navirala sa svih strana. Sve je to bilo tako daleko i tako blizu istovremeno! U prostranoj komori na trećem nivou vladala je ista tišina. Cvili, nepomični u njihovom obrednom stavu, sa širom otvorenim ispupčenim očima, izgledali su kao da su izvan zakona vremena i prostora. Pris sede pored kaveza u koji je bio zatvoren Antar. Ovaj okrenu ka njemu svoju plavu glavu fiksirajući ga za trenutak pogledom, a zatim ponovo zauze svoj položaj. Pris nije ništa opazio. On podskoči kada se jedna ruka spusti na njegovo rame.
– Fransis! Nisam te čuo kada si dolazio!
– Tražio sam te na ostalim nivoima. Jesi li video? Životinje su se umirile!
– Nisam išao tamo. U svakom slučaju cvili su više nego ikada uplašeni! Nisu se pomakli od kada smo zadnji put ovde bili. Nisu ni pipnuli hranu.
– Sve to te nije sigurno do te mere uznemirilo!

Biolog uzdahnu i poče da šetke gore dole. Pokušavao je da shvati zašto je njegov prijatelj tužan.
– Naši nervi su bili na velikom iskušenju, Prise. Ne treba da misliš da smo mi jači od tebe. Posle onoga što smo doživeli, sasvim je normalno da pokažemo neke reakcije nezavisno od naše volje.
– Ne radi se о tome! – preseče ga riđokosi – Kasnije ću ti objasniti.
On promeni ton:
– U stvari, srećan sam da si tu, jer želim da ti nešto kažem. Već dugo vremena sam se odlučivao…
– Šta hoćeš da mi kažeš?
– Nešto о паmа. O svemu što se događa na brodu.
– Misliš da nešto znaš?
– I da i ne. Razmišljao sam i to je sve. Za sada problem je iznad mojih mogućnosti shvatanja, ali podaci su zbunjujući. Kada se oni pobliže razmotre, kada se poređaju jedan do drugoga, rađa se izvesna pretpostavka koja nije baš bez osnova.

Pris ispriča što mu se dogodilo u dva maha, prvi put kada je razgovarao sa Lornom i drugi put kada se nalazio pored Antara. Odlučio je da se poveri, jer, imajući u vidu sve što se dogodilo, osećao je da nema više prava da ćuti. Iz raznih razloga nije sve to i ranije ispričao. Znao je da su svemirska putovanja zabranjena kosmonautima čija psihička i umna ravnoteža nije bila u redu. Šta bi se dogodilo da je Reg Barmil, u skladu sa Pravilnikom, morao da se posluži istim? Šta bi to značilo Prisu, koji je baš u avanturističkom načinu života našao mogućnost da zaboravi ženu koju nije imao vremena da voli? Pored toga, zašto još dolivati ulja na vatru koja je ionako već vladala na „Riželu“. Ućutao je. To više nije moglo da traje. Magla, fantastični Jegov san i otkriće ovog sveta koji je okružen misterijom. Pris je zatim pobliže objasnio otkuda su se kod njega rodile neke pretpostavke.
– To što mi kažeš je iznenađujuće – priznade Fransis RB. – Mi smo ti, znači, na neki način pozajmili naše mozgove?
– Tako nešto.
– Da li se sećaš nečega što se posebno odnosi na svaku osobu?
– Ne, ne verujem. Teško je to reći.
– Vidiš, oklevam da upotrebim reč „telepatija“, jer se ne radi baš o tome zato što nismo međusobno komunicirali. To je nešto što više liči na…  mešanje. Kao da si ti odjednom bio slušalac čiji je loše podešeni radio emitovao više emisija umesto samo jedne.
– To što pričaš je stvarno slično onome što sam osetio, samo sa razlikom što sam baš ja bio taj radio! Pokušaj da za trenutak zamisliš u sebi više osoba. U izvesnom trenutku nisi više sposoban da kažeš koja od njih si ti! Ti si SVI u isti mah! Poseduješ tri ili četiri memorije koje ti, naravno, daju začuđujuću mentalnu moć. Posle, sve nestane. Ostaješ sam sa osećanjem da si se smanjio!

Fransis RB je pažljivo slušao Prisovo objašnjenje i tražio zajedničke tačke sa svim čudnim stvarima čija je žrtva bio njihov vasionski brod „Rižel“. Nema sumnje da ih je našao. Međutim, više je voleo da te svoje ideje zadrži u sebi.
– Ро tebi, tvoja nelagodnost je bila u vezi sa snom Kristusa Jega?
– Svakako. Samo što je reč „san“ netačna. Uostalom, ti to znaš, zar ne? Složio si se da sam u pravu kada sam tvrdio da je naš prijatelj bio ispitivan?
– Tako je. I nisam promenio mišljenje. Šta misliš da je u pitanju?
Pris ne odgovori odmah, pravio se da gleda u cvile i biolog postade nestrpljiv. Zagonetka je bila sve dublja.
– Dakle? – upita.
– Pitam se da li ne pokušavaju da nam sugeriraju pogrešne ideje, da li ne deluju na našu sivu materiju. Pitam se da li nismo u stanju hipnoze i da zbog toga vidimo stvari koje ne postoje; kao na primer ovu Zemlju koja nije naša!
– Ali o kome govoriš? Ко su to „oni“?
– Kada bih znao! (on pokaza na cvile). Oni znaju! Dovoljno je posmatrati ih da bi se to shvatilo. Ukočeni su kao kameni idoli i gledaju samo u jednom pravcu. Reaguju pred nepoznatim stvarima na način koji nas dezorijentiše, jer nam je stran. Oni nešto čekaju.
– Da se nisu ukočili od straha?

Pris odgovori sa malim zakašnjenjem.
– Možda. Njihovo držanje, međutim, dokazuje da se oni i dalje interesuju za nas, izbliza ili iz daleka! Izgleda da smo svemirskim poniranjem učinili vrlo malo! Nevidljiva sila nas i dalje prati!
– Magla? Fluidna masa? Veruješ zaista da bi bilo koji organizam mogao da živi u svemiru, u hladnoći, u praznini?
– Ne reci mi samo: „to je nemoguće!“, kako to rade svi naučnici kada se nađu pred „slučajem“ koji ispretura dragoceni vrt njihovih saznanja i njihovih svetih pravila!
– Ne lupaj! Prvo, ne nalazimo se više u doba u kome naučnici, kako ti kažeš, negiraju sve što se protivi utvrđenim principima. Zatim, ja se nikada nisam ponašao kao noj. Samo bih želeo da shvatim, da opipam činjenice!
– Svemir još nije odao sve svoje tajne. Biće još fantastičnih otkrića! Čovek će uvideti jednoga dana da mogu da postoje inteligentne forme o kojima on sada i ne sanja. Pre nego što je otkrio vatru, jeo je presno meso, ne poznajući njegov ukus kada se ispeče. Zatim je govorio da ništa što je teže od vazduha ne može da leti! Kasnije je negirao mogućnost putovanja kroz svemir! То je kao neki beskrajni lanac!

Fransis RB nije odgovarao. Znao je da je Pris u pravu. Ali njegov naučnički um, ma koliko otvoren, vrlo je teško dopuštao mogućnost da može da postoji neka celina u stanju da istovremeno deluje i na sudbinu „Rižela“ i njegovih putnika. Kako bi ta fluidna masa (pod uslovom da je ona odgovorna za svu zbrku za koju je bila optužena) mogla da živi u svemiru? Kako se kretala? Kako se hranila? Da li je pripadala određenom vremenu, ili nije ni znala za postojanje vremena?
– Video si na panoramskom ekranu i na ostalim ekranima. – nastavi Fransis – Magla je nestala! Napravili smo ogroman skok u kosmosu!
– Hm! А cvili? Da li su oni videli panoramski ekran i ostale ekrane? – upita Pris mirno – Ne! Svakako zbog toga su tako mirni! Treba im reći.
– Nepotrebna ironija! Video si kao i ja da je magla…
– Da, video sam. Tačno! Video sam da nema više ničega! ILI DA JE STVAR POSTALA NEVIDLJIVA!
– Nevidljiva? – promuca Francis.
– Tačno! Ko ti kaže da ta fluidna masa ne poseduje dar da se transformiše po svojoj volji? Jer, prema Lornu i Regu, ona se pojavila sama, u obliku prozirnih šalova koji su se grupisali da bi sačinili tu čudnu maglu! Jesu li ti šalovi progutani od praznog prostora? Naravno da nisu. ZNAČI DA ЈЕ ТА MAGLA POSTOJALA I RANIJE U NEKOJ DRUGOJ FORMI!
Ova tvrdnja zbuni biologa.
– Dobra postavka ali mi smo ponirali. Biće o kome govorimo treba da je ostalo iza nas.
Pris klimnu glavom, videlo se da nije ubeđen i promrmlja:
– OSIM AKO SE NE NALAZI NA SAMOM BRODU!

* * *

„Rižel“ se polako spuštao ka tlu zahvaljujući svojim retro-mlaznicama. Zatim se spustio i gordo stao na svoje teleskopske noge.
– Eto! – reče Reg. – Stigli smo!
– Kao da nisu hteli da se pozabave nama – primiti Kristus Jego – Već davno je trebalo da nam se nađe za petama služba sigurnosti! Baš je interesantno da nas nisu ni pogledali! Kontrolni toranj nas je zaboravio. Što se tiče svih ovih ljudi, oni ni ne primećuju naše prisustvo!
– Utoliko bolje – reče Lorn – Stvar je utoliko bolja. Iskoristiću priliku da se malo zabavim.
– Polako! – upozori ga Reg – Sačekajmo još! Žurba je nepotrebna. Ovakav način prijema me čini nespokojnim.
– Na šta misliš?
– Za sada na ništa. Ali radije bih da prvo malo osmotrim stvari!
– Kako hoćeš.

Na ogromnom raketodromu vasionski brodovi su se spuštali i uzletali. Male platforme su se kretale na vazdušnim jastucima i odvodile putnike do građevina čije su se tamne linije ocrtavale u daljini. Iza tih zgrada je bio grad Kozma. Ogromni grad sagrađen potpuno od metala i betona. Visoke kule, ogromni oblakoderi, viseće avenije i veličanstveni mostovi su sačinjavali glavni grad na Zemlji.
– Zašto baš na Zemlju? – upita odjednom Jego.
– Šta kažeš?
– Kažem da smo mogli da izronimo i na nekom sasvim drugom sektoru. Na drugom kraju galaksije!
– Pa šta! Možda je i tako!
– Ne šali se, Lorne! Stalno mislim na to što mi se dogodilo. Interesantno, zar ne? Sanjao sam neki svet koji je paralelan s našim i nešto kasnije mi ga i otkrivamo. Zar zaista moramo da verujemo da se radi o čistoj podudarnosti?
– Baš smešan san, stvarno! – umeša se Reg – Ali, na stranu mogućnost o kojoj govoriš, ne znam kako bi ova loša kopija Zemlje mogla da postoji. Jer, nema sumnje, radi se o nekoj kopiji!
– Neki istraživači smatraju da su paralelni svetovi potpuno identični, i da ih je zbog toga potpuno nemoguće otkriti!
– Ti istraživači su sigurno – izjavi Krisus – naslednici onih koji su pre mnogo vekova tvrdoglavo kao magarci negirali postojanje letećih tanjira, koji su mogli savršeno da se identifikuju! Svi se slažu da su paralelni svetovi ponekad vrlo različiti, ali da mogu isto tako da imaju začuđujuće sličnosti na spoljnom planu ili u izgledu. Tako i ovaj grad koji mnogo liči na Kozmu, poseduje možda tehnologiju koja је iznad naše!
– Ne bi se reklo! – odvrati Lorn. – Kada ne znaju da razlikuju istraživački vasionski brod od turističke kante, onda ne znaju ni za di rigovane talase, ni za mikrofone u kontrolnom tornju!

Ozbiljni Regov glas ispuni pilotsku kabinu.
– Lepe su sve te vaše teorije – reče umorno. Ali sve to nam ne kaže kako ćemo stići na Alfu IV. Iskrcaćemo se.
– Dobro, Složi se Lorn. Ko će ostati na brodu?
– Ja – reče Pris, koji je upravo ušao.
– I ja – izjavi Fransis RB.

Niko nije imao ništa protiv njihove odluke.
– Na volju vam – zaključi Rog – Ali, nadzirite okolinu. Na najmanji znak uzbune, obavestite nas! Nosićemo naše lične prijemnike. A, da! Poslužite se Be robotima, ako bude bilo potrebe. Što se nas tiče, pokušaćemo da nađemo rešenje problema. Idemo da uzmemo naše paralizatore.
– Šta mislite da radite? – upita Pris.
– Pre svega, da se pomešamo sa gomilom ako nas ostave na slobodi. Zatim da pokušamo tačno da saznamo gde smo, da izvršimo neka ispitivanja, da tražimo zvezde repatice ako ih ima, ukratko, da skupimo maksimum podataka i da ih damo Nirki da ih prouči. Paralelni ili neparalelni svet, mora da postoji način da odavde odemo!

Advertisements