Oznake
Sunce Lab je još bilo visoko na nebu Rehana kada je Reg Barmil, plavokosi gorostas s tamnim tenom, izašao iz solkara, neke vrste montažnog skloništa sasatavljenog od osobenog materijala. Obučen u svoje jedine pantalone od svilanita, uputio se prema vasionskom brodu čiji se vretenasti trup presijavao na suncu. Onda se zaustavi žmirkajući da bi posmatrao brod i nasmeši se. Prošle su skoro četiri zemaljske godine od kako ga je kupio. Predstavljao je svakako čitavo bogatstvo, ali posle smrti svog oca Reg je dobio u nasleđe fabrike sintetičke hrane koje su se nalazile na Marsu. Pošto je bio rođen za život ispunjen avanturama, on nikada nije ni pomišljao da bi mogao godinama da sedi u kancelariji kao generalni direktor. Prodao je sve konkurentskoj kompaniji i to mu je omogućilo da kupi Rižel, svemirsku letelicu s najmodernijom opremom, a ostatak novca je uložio u jednu banku planetarne federacije.
Deo nasledstva je prokockao u jednom casino online gde se moglo igrati preko veze koju je obezbeđivala interaktivna televizija. Njegova omiljena igra je bila posebna varijanta ruleta, gde su tri stola bila međusobno povezana i moglo se je kladiti na kombinaciju koja će se na njima istovremeno pojaviti. Igrao je na broj 3, na sva tri stola i stalno je ponavljao tu okladu. On je imao svoju posebnu filozofiju; dok su drugi pokušavali da pogode koja će se kombinacija pojaviti, on je stalno igrao svoju i čekao da ona bude pogođena. To se nije dogodilo i tako se njegov račun u banci osetno smanjio.
Po izlasku iz Svemirske oficirske škole, služio je prvo kao poručnik, a zatim kao kapetan na međuplanetarnom brodu. Sada je imao već trideset osam godina i komandovao je sopstvenim brodom. Odlazio je na duga putovanja u posetu malo poznatim planetama i lovio je čudne životinje koje je zatim prodavao zoološkim vrtovima širom Konfederacije. Već je postao poznat u svom poslu, koji je jako dobro išao. To je bio život. Bio je takav kakav je on uvek želeo da vodi. Vrlo malo ljudi bi moglo da se pohvali, na početku dvadeset i drugog veka, da su imali tu priliku.
Reg udahnu punim plućima i oseti fini miris koji je donosio povetarac, i onda se protegnu kao da se budi iz dubokog sna. Upravo je završio pisanje nekih utisaka u svoj dnevnik. Također je sastavio listu životinja koje je ovom prilikom vodio na Zemlju i zapisao njihove karakteristike, način ishrane i sa strane naznačio brojeve kaveza u kojima su se nalazile. Bilo je najviše olvana, neke vrste hrtova sa mrko crvenom dlakom i glavom koju su prekrivale sićušne krljušti. Ove životinje, koje su bile vrlo lepe, poručio je Limat, institut s Alfe IV. Posle prve istraživačke misije na Rehanu, brzo je utvrđeno da se iz krvi olvana dobijao snažni serum protiv itonske bolesti, koja je često bivala smrtna i vladala među naseljenicima na planetama iz sazvežđa Kentaura.
Kada je Rižel sleteo pre devetnaest dana, Reg i njegova posada su uhvatili likse, ptice sa dugim crvenim perjem, vrahove, male sisare koji su bili u dalekom srodstvu sa zemaljskim divljim svinjama, i nekoliko vodozemaca sa žutim trbuhom, kojima se nije znalo ime. Neki od ovih primeraka su dostizali i četri metra dužine. Svi ovi primerci su bili smešteni u sali sa klima uređajima. Neko od njih su se nalazili u kavezima, a neki u akvarijumima. Reg je bio sasvim zadovoljan. Sutra će napustiti ovo nebesko telo, četvrtu planetu sistema Lab, svratiće na Alfu, a zatim stići na Zemlju.
On se pogladi po bradi, što mu je bila navika kad god je razmišljao. Opazivši Jegoa koji se pojavio na proplanku, mahnu mu prijateljski.
– Hej! – viknu on. – Što nam to nosiš?
– Šampinjone – odgovori Crnac. – Našao sam ih nedaleko odavde u šumi. Ima ih na tone!
– Na tone? Preteruješ Kristuse!
– Da, malo – reče on pokazujući sud koji je nosio pod rukom. Samo da si video! Ima ih toliko da može da se trguje s njima.
Kristus Jego je bio crnac sa Zemlje, od oko trideset godina. Tehničar prvog stepena, odlično je rukovao sa dirigovanim zracima i bio veseo drug. Bio je nenadmašan u upravljanju magnetima; nijedna životinja nije imala ni najmanje šanse da pobegne.
– Daću ih robotu. Neka nam spremi od njih nešto dobro za ručak.
– Ne sumnjam u kuvarski talenat našeg robota, ali se bojim da bi ručak bio malo težak za varenje. Jesi li ti siguran da su ti šampinjoni za jelo?
– Apsolutno! Dobro sam proučio deo izveštaja u kome se govori o njima. Izgleda da su izvanredni. I uostalom, je se razumem u gljive.
– Videćemo. Ti ćeš ih prvi jesti i ako ne padneš mrtav i mi ćemo ih probati. A, da! Ako ideš u brod, reci Prisu da dođe kod mene. Hteo bih da prekontroliše neke uređaje prije nego sutra uzletimo.
– Prisu? On je pre otprilike sat vremena otišao sa kosmobilom.
– Otišao? Valjda je trebalo da me obavesti!? On dobro zna da sigurnost zahteva da se svakih trideset minuta javlja preko radija kako bi obaveštavao o svom položaju.
Jego sleže ramenima, pokunji se i zagleda u gljive.
– Kada je rekao da će se vratiti?
– Ne znam. Samo je rekao da kažem, u slučaju da ga traže, da je otišao da se malo prošeta.
– Dobro, videćemo to. Gospodinu je sasvim normalno da se malo prošeta planetom na kojoj ne zna kakve se sve opasnosti kriju i da ostavi drugove da se brinu o njegovj sudbini. Ako želiš moje mišljenje, nekome će biti natrljan nos.
Plava stvorenja s planete Rehan 